Posle četrdeset godina bavljenja ovim poslom i svođenja računa životnog bilansa (bez patetike, oholosti ili samosažaljenja), mogu da tvrdim samo jednu stvar, a to je da je proces ono najvažnije što nas vezuje za određeni projekat ili ulogu. Svi mi, naravno, priželjkujemo uspeh i da naše uloge budu primećene u dobrim serijama i filmovima. Ali to nije jedino, a ni osnovno merilo uspešnosti. Sam proces je ono što se nas umetnika najviše dotiče, najviše nas uči i ispunjava. I čega se, konačno, najradije sećamo. I evo me sada, radim seriju „Hotel Balkan“ u produkciji „Bosonoge“, i mislim kako se moj životni i profesionalni san ostvaruje. Ti divni ljudi, mladi, puni dobre volje, profesionalni i zainteresovani za svoj posao čine da se osećam ne kao na poslu, već kao da sam na nekom divnom porodičnom slavlju i hvala im zbog toga. Sve što sam do sada radio sa njima čine me dostojanstvenim i ponosnim. Ne želim da se ovaj divni san ikada završi.